 |
Tehničke osobine jele su opisane u sledećem tekstu:
JELA, obična (Abies alba)
Areal rasprostranjenja jele je u srednjoj, zapadnoj i južnoj Evropi. Njena visinska rasprostranjenost je oko 800 m/nv na severu do oko 2000 m/nv na Pirinejima.
Jela je zimzeleno drvo, čija je visina stabla 30 do 40 m, mada se mogu sresti primerci od 50 i više metara. Dužina debla je 20 m, a prsni prečnik stabla do 1 m. Krošnja stabla je u mladosti kupasta, a kasnije više valjkasta. Grane su horizontalno raspoređene u obliku pršljena, a grančice ne vise. Kora mladih stabala je glatka, svetlo-siva, kasnije ispuca i potamni. Zapreminsko učešće kore je oko 11,5%, a njena gustina oko 460 kg/m3.
Drvo jele je bakuljavo, žućkasto-bele do crvenkasto-bele boje, prstenovi prirasta su markantni, a prelaz ranog u kasno drvo postepen i nešto nagliji nego kod smrče. Drvo nema smolnih kanala, trake drveta su tanke i nevidljive. Drvo je uglavnom pravilne teksture, ponekad sadrži crljen drvo, a može se sresti i usukanost vlakanaca i valovitost linije prstenova prirasta na mestu njihovog ukrštanja sa trakama drveta.
Gustina jelovog drveta prosečno iznosi: u apsolutno suvom stanju – 410, u prosušenom – 450 i u sirovom do 900 kg/m3. Zapreminska poroznost drveta je oko 73%. Ukupna linearna utezanja su: aksijalno 0,1%, radijalno 2,9 do 3,8% i tangencijalno 7,2 do 7,6%. Ukupno zapreminsko utezanje iznosi 10,2 do 11,5%, a specifično zapreminsko utezanje varira od 0,34 do 0,38%.
Drvo jele se dobro mašinski obrađuje, dobro se ljušti, reže, rendiše, buši i brusi, dobro drži eksere i zavrtnje, dobro i brzo se suši, teško se tokari, dobro se rezbari, dobro se bajcuje, a nešto lošije se lakira kiselim i baznim lakovima, teško se impregnira. Drvo se upotrebljava kao konstrukcioni materijal za unutrašnju ugradnju, zatim za gradnju pod zemljom i pod vodom. Koristi se za proizvodnju muzičkih instrumenata , u celuloznoj i papirnoj industriji, u industriji ploča vlaknatica, u proizvodnji drvene ambalaže i dr.
