 |
Tehničke osobine bresta su opisane u sledećem tekstu:
BREST (Ulmus carpinifolia Gle.)
Poljski brest rasprostranjen je u srednjoj, južnoj i zapadnoj Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji. Visinska rasprostranjenost bresta je od 700 m/nv do oko 1300 m/nv na švajcarskim Alpima.
Brest je listopadno drvo visine stabla 20 do 30 m, dužine debla do 10 m i srednjeg prečnika debla od 0,5 do 2 m. Krošnja stabla je široka, sa mnogo krupnih grana od kojih su gornje uspravne, a donje nešto spuštene. Kora debla ispuca dosta rano. Na starim stablima kora je tamno sivo-smeđa, uzdužno izbrazdana. Zapreminsko učešće kore je oko 15,6%, a gustina je oko 400 kg/m3.
Drvo bresta je jedričavo, beljika žućkasto-bela do prljavo-žuta i uska. Srčevina je smeđe-crvena do tamno-smeđa. Prstenovi prirasta su markantni. Traheje su prstenasto rasprostranjene. Kontrast u boji ranog i kasnog drveta je veliki. Trake drveta su homogene i ugaono nevidljive.
Gustina brestovog drveta iznosi: u apsolutno suvom stanju od 440 do 820, prosečno oko 640 kg/m3, u prosušenom stanju od 480 do 850, prosečno 680 kg/m3 i u sirovom stanju vlažnosti od 750 do 1050 kg/m3, prosečno 850 kg/m3. Zapreminska poroznost drveta iznosi 58%. Ukupna linearna utezanja brestovine: aksijalno 0,3%, radijalno 4,3 do 4,8% i tangencijalno 6,9 do 8,3%. Ukupno zapreminsko utezanje 11,8 do 13,8%, a specifično zapreminsko utezanje iznosi 0,39 do 0,46%.
Drvo bresta se mašinski dobro obrađuje, teško se hobluje. Dobro se tokari i savija, pri spajanju ekserima i vijcima potrebno je prethodno bušiti da bi se izbeglo cepanje. Brestovina se dobro suši, mada je sklona vitoperenju i raspucavanju, posle sušenja poprima tamniju boju. Drvo se dobro površinski obrađuje, mada je zbog velike površinske poroznosti prethodno potrebno izvršiti popunjavanje traheja. Trajnost drveta je velika i u promenljivim uslovima iznosi 8 do 12 godina. Upotrebljava se za izradu nameštaja, furnira, parketa, kundaka za oružje, drvnih cevi, čamaca, pragova, sportskih sprava itd.
Bor
