Kada se upu\u0161tate u proizvodnju rakije od \u0161ljive, prvi korak ka savr\u0161enom destilatu je odabir prave sorte \u0161ljive. U tradicionalnoj proizvodnji, sorte poput: Po\u017eega\u010de<\/strong>, Crvene ranke<\/strong>, \u010ca\u010danske rodne<\/strong> i \u010ca\u010danske lepotice<\/strong> su dominirale scenom. Me\u0111utim, s vremenom, neke od ovih sorti su postale manje dostupne, dok su druge pokazale svoje nedostatke. Evo pregleda najva\u017enijih sorti i njihovih karakteristika:<\/p>\n 1. Po\u017eega\u010da:<\/strong> Ova azijska sorta je legendarna po svom kvalitetu. Me\u0111utim, njeni zasadi su znatno smanjeni zbog osetljivosti na virus \u0161arke. Iako plodovi mogu biti sitniji u pore\u0111enju s nekim novijim sortama, Po\u017eega\u010da ima povoljan odnos \u0161e\u0107era i kiselina, \u0161to je klju\u010dno za rakiju visokog kvaliteta.<\/p>\n 2. Crvena ranka:<\/strong> Ova autohtona sorta je postala retka, ali entuzijasti su uspeli da je o\u010duvaju. Otporna je na ve\u0107inu bolesti \u0161ljiva, ali zahteva opra\u0161iva\u010da zbog sterilnog polena. Iako plodovi mogu biti manji, Crvena ranka je poznata po visokom prinosu, \u0161to je \u010dini popularnom me\u0111u proizvo\u0111a\u010dima rakije.<\/p>\n 3. \u010ca\u010danska rodna: <\/strong>Rezultat ukr\u0161tanja sorti Stenlej i Po\u017eega\u010da, stvorena je 1961. godine i priznata kao sorta 1975. godine. Ova sorta, koju su razvili dr Stani\u0161a A. Paunovi\u0107, dr Milisav Gavrilovi\u0107 i dr Petar Mi\u0161i\u0107, karakteri\u0161e se srednjebujnim stablom i srednjom gustinom piramidalne do \u0161iroko piramidalne kro\u0161nje.<\/p>\n Skeletne grane su elasti\u010dne, mada imaju o\u0161tar ugao kod nepravilnog formiranja krune, retko se lome pod te\u017einom plodova. Ra\u0111a na jednogodi\u0161njim gran\u010dicama, a cveta srednje rano, istovremeno sa drugim sortama poput \u010ca\u010danske rane<\/strong> i \u010ca\u010danske lepotice<\/strong>. \u010ca\u010danska rodna<\/strong> je samooplodna sorta koja mo\u017ee zametnuti i do 40% plodova, pokazuju\u0107i izuzetan rodni potencijal, naro\u010dito uz pravilnu primenu agro i pomotehnike. Bez adekvatne nege dolazi do alternativne rodnosti, lomljenja grana i formiranja sitnih plodova slabijeg kvaliteta.<\/p>\n Ova sorta je osetljiva na prouzrokova\u010de plamenja\u010de i r\u0111e \u0161ljive, dok je srednje osetljiva na virus \u0161arke \u0161ljive, \u0161to se mo\u017ee primetiti po simptomima na li\u0161\u0107u. Plodovi \u010ca\u010danske rodne<\/strong> sazrevaju krajem avgusta i po\u010detkom septembra, nekoliko dana pre Po\u017eega\u010de<\/strong>, a dobro podnose transport.<\/p>\n Plodovi su sitni do srednje krupni, jajastog oblika, sa tankom pokozicom i \u010dvrstim, so\u010dnim mesom. Sadr\u017ee visok sadr\u017eaj glukoze, fruktoze i saharoze, \u0161to ih \u010dini slatkim i aromati\u010dnim. \u010ca\u010danska rodna<\/strong> je pogodna za razli\u010dite namene, uklju\u010duju\u0107i su\u0161enje, preradu i konzumaciju u sve\u017eem stanju. Zahteva redovnu i o\u0161tru rezidbu radi odr\u017eavanja kvaliteta plodova, ali je otporna na razli\u010dite ekolo\u0161ke uslove i ne zahteva opra\u0161iva\u010de. Ova sorta je rasprostranjena u mnogim evropskim zemljama, kao i na Novom Zelandu.<\/p>\n 4. \u010ca\u010danska lepotica: <\/strong>Hibridizacija sorte Vangenhajmova<\/strong> i Po\u017eega\u010de<\/strong>, koja je izvr\u0161ena 1961. godine, rezultirala je nastankom \u010ca\u010danske lepotice<\/strong>, koja je priznata kao sorta 1975. godine. Selekcionari odgovorni za ovaj uspeh su dr Stani\u0161a A. Paunovi\u0107, dr Milisav Gavrilovi\u0107 i dr Petar Mi\u0161i\u0107.<\/p>\n \u010ca\u010danska lepotica<\/strong> je srednjebujna stabla sa rastresitom, piramidalnom kro\u0161njom koja ima veliki potencijal rodnosti. Cveta srednje kasno, istovremeno sa nekim drugim sortama poput Rut ger\u0161tetera<\/strong>, \u010ca\u010danske rodne<\/strong> i danima pre Stenleja<\/strong>. Ova sorta je samooplodna i obi\u010dno po\u010dinje da ra\u0111a u drugoj ili tre\u0107oj godini. Plodovi su sitni do srednje krupni, zavisno od rodnosti, i karakteri\u0161e ih tanak tamnoplavi omota\u010d srebrnastog pepela. Meso je zelenkasto\u017euto, \u010dvrsto, so\u010dno, slatko-nakiselog ukusa, a ko\u0161tice se lako odvajaju od mesa.<\/p>\n S obzirom na to da \u010ca\u010danska lepotica<\/strong> sazreva srednje rano, krajem jula ili po\u010detkom avgusta, plodovi su \u010dvrsti i dobro podnose transport. Ovo \u010dini ovu sortu pogodnom za ranu berbu, pobolj\u0161avaju\u0107i njenu transportabilnost.<\/p>\n Sorta je poznata po svojoj rodnosti u svim agroekolo\u0161kim uslovima, ali je relativno osetljiva na neke bolesti \u0161ljiva poput plamenja\u010de i r\u0111e, pa zahteva redovnu za\u0161titu. Me\u0111utim, tolerantna je prema virusu \u0161arke, \u0161to je \u010dini pogodnom za uzgoj u podru\u010djima gde je ova bolest rasprostranjena.<\/p>\n \u010ca\u010danska lepotica<\/strong> je rana sorta koja je cenjena zbog svoje stonosti i kvaliteta plodova. Iako nije izuzetno bujna, pogodna je za sadnju u intenzivnim zasadima. Gaji se u mnogim zemljama \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i Ma\u0111arsku, \u010ce\u0161ku, Slova\u010dku, Nema\u010dku, Bugarsku, Rumuniju i sve republike biv\u0161e SFRJ.<\/p>\n Osim ovih sorti, postoje i druge poput Valjevke<\/strong>, Trnova\u010de<\/strong>, Vngenhajmove<\/strong>, Belo\u0161ljive<\/strong> i Stenleja (Stanley)<\/strong> koje se uspe\u0161no koriste u proizvodnji rakije, ali one mo\u017eda nemaju isti potencijal za kvalitetan destilat kao gore navedene.<\/p>\n Kada se bere \u0161ljiva?<\/strong><\/p>\n Berba \u0161ljiva<\/strong> je klju\u010dni momenat u procesu proizvodnje rakije. Da biste dobili najbolje rezultate, va\u017eno je znati ta\u010dan trenutak za berbu. Plodovi moraju da dostignu optimalan odnos \u0161e\u0107era i kiselina kako bi dali najbolje rezultate u fermentaciji. To se mo\u017ee odrediti vizuelno i taktilno. Vo\u0107e treba da ima pravu boju, da nije tvrdo na dodir, ali ne sme biti ni prezrelo jer bi to moglo da dovede do gubitka aromati\u010dnih svojstava.<\/p>\n Trenutak tehnolo\u0161ke zrelosti nije ponekad lako odrediti, pa ako ste po\u010detnik, savetujemo pomo\u0107 stru\u010dnjaka. Najpouzdaniji metod je svakako hemijska analiza. Ali uze\u0107emo u obzir da to kod nas jo\u0161 uvek nije dostupno svima, pa \u0107emo vas ukratko uputiti kako da sami odredite trenutak tehnolo\u0161ke zrelosti vo\u0107a. To je onaj trenutak kada je vo\u0107e dobilo svoju pravu boju, na dodir ne sme da bude tvrdo i da se te\u0161ko bere, mada ne sme biti ni prezrelo jer tada tako\u0111e kre\u0107e da gubi svoja aromati\u010dna svojstva. Dakle, ukoliko se plod bere lako, a nije previ\u0161e mek (imajte na umu da plodovi pojedinih sorti \u0161ljiva ne opadaju ni prezreli \u010dak) trebalo bi da je u svojoj tehnolo\u0161koj zrelosti i kao takav spreman za fermentaciju.<\/p>\n Branje nedozrelih plodova i takvih stavljanje u kljuk ima\u0107e za posledicu zeljast ukus u rakiji, koji je svakako nepo\u017eeljan. Tako\u0111e, ni truli plodovi ne dolaze u obzir.<\/p>\n Priprema za fermentaciju<\/strong><\/p>\n Nakon odabira prave sorte i pravilne berbe, klju\u010dno je osigurati da se vo\u0107e pravilno obradi kako bi se sa\u010duvala njegova kvaliteta. To uklju\u010duje pranje vo\u0107a pre fermentacije kako bi se uklonile ne\u010disto\u0107e koje mogu negativno uticati na krajnji proizvod.<\/p>\n Proizvodnja rakije zahteva pa\u017enju, strpljenje i posve\u0107enost, ali uz pravilnu selekciju sorte i pa\u017eljivu berbu, mo\u017eete stvoriti rakiju vrhunskog kvaliteta koja \u0107e zadovoljiti i najzahtevnije nepce.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Odabir sorte \u0161ljive za savr\u0161enu rakiju Kada se upu\u0161tate u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":87105,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","footnotes":""},"categories":[302],"tags":[],"class_list":["post-87117","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drvena-burad-drvena-burad-sk"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/87117","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=87117"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/87117\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/media\/87105"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=87117"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=87117"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=87117"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}