Odr\u017eavanje drvene buradi<\/p>\n
<\/p>\n
\u25cf Iskustva Raja\u010dkih vinogradara<\/strong><\/p>\n <\/p>\n \u25cf OSNOVNO – Odr\u017eati zdravstvenu ispravnost<\/strong><\/p>\n Kako isti\u010du iskusni podrumari, Dragi\u0161a Milenkovi\u0107 i Dragi\u0161a Mihajlovi\u0107, onoliko koliko ima posla pri spravljanju vina, pribli\u017eno toliko ga ima i u redovnom odr\u017eavanju sudova. Kada se ba\u010dva isprazni i ispere od taloga, prvo se pregleda njena unutra\u0161njost. To se naj\u010de\u0161\u0107e \u010dini pomo\u0107u baterijske lampe koja se provu\u010de kroz otvor za vranj i \u017eicom – dr\u017ea\u010dem pokre\u0107e levo-desno, gore-dole, uz osmatranje unutra\u0161njosti. Ako se pregledom ustanovi da je sud \u010dist, proverava se zadah iz ba\u010dve. Najbr\u017ee utvr\u0111ivanje prisustva nepo\u017eeljnog mirisa u manjim ba\u010dvama je da se \u0161akom sna\u017eno udari po otvoru za vranj, a potom pomiri\u0161e vazduh koji iz suda izlazi.<\/p>\n Po\u0161to je bilo kakav zadah iz suda nepo\u017eeljan, njegovo prisustvo se proverava i pre ponovne upotrebe ba\u010dve nakon du\u017eeg stajanja. U \u010distu ba\u010dvu naspe se nekoliko litara zagrejanog vina, ba\u010dva se dobro provalja, a potom se degustira miris i ukus vina. Ako je u ba\u010dvi prisutan zadah, to \u0107e se odraziti na vino, pa je pre upotrebe potrebno sterilizovati sud.<\/p>\n Kako isti\u010du raja\u010dki podrumari, neprijatan zadah, koji ozna\u010dava i po\u010detak “obolevanja“ suda, javlja se u onim ba\u010dvama u kojima se ne uklanja redovno nahvatani vinski kamenac. U pukotinama izme\u0111u kamenca i duga ba\u010dvi dolazi do razvoja plesni, \u010diji miris duge upiju, bez obzira na to \u0161to je stres (kamenac) kasnije odstranjen. Kamenac iz unutra\u0161njosti ba\u010dve mora se redovno uklanjati. U buradima manje zapremine stre\u0161 se uklanja uz pomo\u0107 vranj-lanca. U ve\u0107im ba\u010dvama sa vratancima naslage stre\u0161a su ve\u0107e, pa se uklanjaju pomo\u0107u \u010deki\u0107a, \u010deli\u010dne \u010detke i premazivanjem jednopostotnim rastvorom sumporne kiseline. Posle uklanjanja kamenca, sudovi se dobro isperu hladnom vodom, provetre i sumpori\u0161u.<\/p>\n<\/div>\n \u25cf Sterilizacija ba\u010dvi<\/strong><\/p>\n Zdravu ba\u010dvu je najlak\u0161e odr\u017eavati, zato se ne sme dozvoliti da u njoj do\u0111e do razvoja bolesti. Redovne mere odr\u017eavanja svakog otpra\u017enjenog suda su: skidanje kamenca, pranje hladnom vodom uz valjanje buradi, ispiranje, provetravanje i sumporisanje. Ako se opran i sumporisan sud du\u017ee ne upotrebljava, sumporisanje bi trebalo ponavljati svakih 30-40 dana.<\/p>\n Za redovno odr\u017eavanje ba\u010dvi najbolje je koristiti obi\u010dnu riba\u0107u \u010detku i \u010distu hladnu vodu, kako isti\u010du raja\u010dki podrumari. Tada povremena sterilizacija ba\u010dve protiv bakterija i nepo\u017eeljnog zadaha mo\u017ee da se svede samo na zaparivanje ili ispiranje vrelom vodom i sumporisanje.<\/p>\n Pravi podrumar ne\u0107e dozvoliti da se u njegovim sudovima razvije bu\u0111 i da njene spore prodru u spojna mesta duga. Ipak, u starijim ba\u010dvama, vremenom dolazi do neprijatnog zadaha na plesan. U takvim slu\u010dajevima, u zavisnosti od starosti i dalje upotrebne vrednosti suda, ovda\u0161nji podrumari ih “le\u010de“ ga\u0161enjem \u017eivog kre\u010da. U te\u017eim slu\u010dajevima, bure se rasta\u010de, svaka duga se posebno sastru\u017ee, delimi\u010dno nagori, a zatim ponovo sastavi. Upotrebljivost “izle\u010dene“ buradi proverava se spomenutom metodom – sipanjem nekoliko litara zagrejanog vina.<\/p>\n Interesantna su iskustva ovda\u0161njih podrumara o \u010di\u0161\u0107enju ba\u010dvi od bojenih materija crnih vina, da bi se upotrebile za \u010duvanje belih vina. Da bi se spre\u010dilo prela\u017eenje ostataka bojenih materija iz crnih u bela vina, najve\u0107i deo ovih materija odstranjuje se prilikom uklanjanja stre\u0161a. U bure se zatim stavlja kre\u010dno mleko i dobro se provalja. Posle ispiranja vodom, u buretu se mogu \u010duvati bela vina.<\/p>\n<\/div>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n “Aktiviranje“ ba\u010dvi<\/strong> kako bi primile neki od pretoka, pred podrumare postavlja ne mali problem dobrog i sigurnog zaptivanja zazora i eventualnih pukotina koje se \u010desto javljaju u manje-vi\u0161e rasu\u0161enom drvetu. Ovaj problem je jo\u0161 prisutniji u ba\u010dvama sa pratancima koja olak\u0161avaju odr\u017eavanje i pro\u0161iruju njihove upotrebne namene, ali i pove\u0107avaju rizik od procurivanja i gubitka vina.<\/p>\n Uobi\u010dajeno je da se zaptivanje u svim slu\u010dajevima sa manje-vi\u0161e uspeha obavlja lojem i voskom. Ipak, de\u0161avalo se da usled manje nepa\u017eljivosti ovakvo brtvilo nekad i popusti, \u0161to je u podrumare usadilo stalan oprez i budnost. Otuda je najbolje smesu za zaptivanje ba\u010dvi<\/strong> praviti od 60 grama gove\u0111eg loja, isto toliko grama svinjske masti i 10 grama p\u010delinjeg voska. Ova smesa se otopi na laganoj vatri, a otopini se polako dodaje prosejan drveni pepeo.<\/p>\n Koli\u010dina dodatog pepela je tolika da smesi nakon hla\u0111enja omogu\u0107i potrebnu gustinu i plasti\u010dnost, tako da mo\u017ee lagano da se gnje\u010di. Nano\u0161enjem na konusne rubove vrata\u0161aca, smesa postaje pravi hermetik, apsolutno siguran i nepropustan za vino. A utiskivanjem smese u eventualne pukotine i zazore na ba\u010dvi, dolazi do trajnog zaptivanja.<\/strong><\/p>\n<\/div>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Odr\u017eavanje drvene buradi \u25cf Iskustva Raja\u010dkih vinogradara Za visok […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":86611,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","footnotes":""},"categories":[301,302],"tags":[],"class_list":["post-86605","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog-sk","category-drvena-burad-drvena-burad-sk"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86605","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=86605"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86605\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/media\/86611"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=86605"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=86605"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=86605"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nKada smo \u010duvene vinogradare iz Rajca kod Negotina upitali u \u010demu je tajna prirodnosti i visokog kvaliteta ovda\u0161njeg doma\u0107eg vina, na prvo mesto su stavili podrume u kojima ih \u010duvaju. To su poluukopane kamene ku\u0107ice, podignute na \u0161umovitom proplanku iznad sela, u kojem temperatura, ni za vreme najve\u0107e \u017eege, ne prelazi 12 oC. Ovaj “grad vina“, odnosno “Raja\u010dke pivnice“, odavno su poznate i pose\u0107uju ih ljubitelji dobre kapljice iz celog sveta.
\nIpak, ma koliko da su\u00a0 ponosni na ove pivnice i svoju vekovnu ume\u0161nost u spravljanju vina, mnogi ovda\u0161nji podrumari tajnu kvaliteta i prirodnosti svojih vina vide prvenstveno u tradicionalnoj istrajnosti i ustaljenim postupcima nege i odr\u017eavanja zdravstveno-higijenske ispravnosti ba\u010dvi.<\/div>\n\n