{"id":86902,"date":"2022-08-11T23:43:41","date_gmt":"2022-08-11T21:43:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.kolibica.com\/gradja-svojstva-i-upotrebljivost-domacih-vrsta-drveta\/"},"modified":"2024-04-01T11:13:49","modified_gmt":"2024-04-01T09:13:49","slug":"gradja-svojstva-i-upotrebljivost-domacih-vrsta-drveta","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/gradja-svojstva-i-upotrebljivost-domacih-vrsta-drveta\/","title":{"rendered":"SVOJSTVA DRVETA"},"content":{"rendered":"

GRA\u0110EVINSKA SVOJSTVA I UPOTREBLJIVOST
\nDOMA\u0106IH VRSTA DRVETA<\/h1>\n<\/div>
<\/div><\/div>

Nekoliko hiljada drvenastih vrsta koje se me\u0111usobno razlikuju po botani\u010dkim, histolo\u0161kim i tehnolo\u0161kim karakteristikama, pru\u017eaju neograni\u010denu mogu\u0107nost za nau\u010dna istra\u017eivanja u ovoj oblasti. Me\u0111utim, i pored toga, nedostatak sredstava i nedostatak ekonomskog interesa u\u010dinili su da je sa anatomske, a delimi\u010dno i tehnolo\u0161ke strane, do sada obra\u0111eno ne\u0161to preko 250 vrsta drveta, od kojih ve\u0107i ekonomski zna\u010daj ima oko 50 vrsta drveta. Sa botani\u010dke strane broj istra\u017eenih, \u010dak sistematski vrlo detaljno obra\u0111enih vrsta drveta je mnogo ve\u0107i.<\/p>\n<\/div>

U na\u0161oj zemlji industrijski zna\u010daj ima oko 20 vrsta drveta, od kojih ve\u0107i zna\u010daj ima samo nekoliko njih. Me\u0111u najzna\u010dajnije doma\u0107e vrste drveta spadaju: bukva, hrast, smr\u010da, jela i bor. Ostalih vrsta ima manje, pa je njihov ekonomski zna\u010daj manji.<\/p>\n<\/div>

Za detaljnije upoznavanje sa doma\u0107im \u010detinarskim i li\u0161\u0107arskim vrstama drveta, da\u0107emo pregled podataka o gra\u0111i, svojstvima i industrijskoj upotrebljivosti, u na\u0161oj zemlji zna\u010dajnijih vrsta drveta.<\/p>\n<\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

TEHNI\u010cKE OSOBINE DRVETA<\/h2>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

TOPOLA (Populus nigra L.<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"Tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Areal rasprostranjenja crne topole nalazi se u Evropi, biv\u0161im zemljama SSSR-a, Turskoj, Severnoj Africi i Indiji.<\/p>\n

Stablo topole<\/strong>\u00a0visoko je oko 30 m. Kro\u0161nja je retka, \u0161iroka i sa mnogo grana. Kora mladih stabala je glatka i svetlo-siva, kasnije uzdu\u017eno ispuca i poprima tamno-sivu boju. Debljina kore je do 12 cm, a njeno u\u010de\u0161\u0107e oko 12,6% od zapremine stabla. Gustina kore je oko 412 kg\/m3<\/sup>. Du\u017eina debla crne topole je do 15 m, a prsni pre\u010dnik do oko 1 m.<\/p>\n

Crna topola<\/strong>\u00a0spada u jedri\u010dave vrste drve\u0107a. Beljika je belo-\u017eu\u0107kasta i \u0161iroka. Sr\u010devina je \u017euto do crvenkasto-sme\u0111a. Prstenovi prirasta su slabo vidljivi. Traheje su difuzno-porozno raspore\u0111ene. Drvne trake su niske, tanke i homogene.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Gustina drveta crne topole<\/strong>\u00a0u apsolutno suvom stanju iznosi \u2013 490, u prosu\u0161enom \u2013 450 i sirovom 750 kg\/m3<\/sup>. Zapreminsko u\u010de\u0161\u0107e pora je oko 73%. Ukupna linearna utezanja drveta su: aksijalno 0,3%, radijalno 3,3 do 5,2% i tangencijalno 7,1 do 9,8%. Ukupno zapreminsko utezanje topolovine varira od 10,7 do 14,3%, a specifi\u010dno zapreminsko utezanje od 0,36 do 0,48%.<\/p>\n

Drvo topole<\/strong>\u00a0se ma\u0161inski dobro obra\u0111uje, optimalna brzina obrade je oko 40 m\/s. Dobro se rendi\u0161e, se\u010de, lju\u0161ti i ivera. Su\u0161i se dobro, ali je zbog prisustva reakcionog drveta sklono deformacijama. Povr\u0161inski se dobro obra\u0111uje, ali se ipak lo\u0161e lakira. Drvo topole se upotrebljava u proizvodnji furnira, \u0161perplo\u010da, konstrukcionih plo\u010da, kao masivno drvo za proizvodnju name\u0161taja i za unutra\u0161nje opremanje objekata. Specijalna namena mu je za proizvodnju ivera za vlaknatice, papir i celulozu, drvenu vunu itd. Koristi se za proizvodnju drvenih gajbi za vo\u0107e i povr\u0107e, kao i za proizvodnju transportne ambala\u017ee.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

BREST (Ulmus carpinifolia Gle.<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Poljski brest\u00a0<\/strong>rasprostranjen je u srednjoj, ju\u017enoj i zapadnoj Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji. Visinska rasprostranjenost bresta je od 700 m\/nv do oko 1300 m\/nv na \u0161vajcarskim Alpima.<\/p>\n

Brest<\/strong>\u00a0je listopadno drvo visine stabla 20 do 30 m, du\u017eine debla do 10 m i srednjeg pre\u010dnika debla od 0,5 do 2 m. Kro\u0161nja stabla je \u0161iroka, sa mnogo krupnih grana od kojih su gornje uspravne, a donje ne\u0161to spu\u0161tene. Kora debla ispuca dosta rano. Na starim stablima kora je tamno sivo-sme\u0111a, uzdu\u017eno izbrazdana. Zapreminsko u\u010de\u0161\u0107e kore je oko 15,6%, a gustina je oko 400 kg\/m3<\/sup>.<\/p>\n

Drvo bresta<\/strong>\u00a0je jedri\u010davo, beljika \u017eu\u0107kasto-bela do prljavo-\u017euta i uska. Sr\u010devina je sme\u0111e-crvena do tamno-sme\u0111a. Prstenovi prirasta su markantni. Traheje su prstenasto rasprostranjene. Kontrast u boji ranog i kasnog drveta je veliki. Trake drveta su homogene i ugaono nevidljive.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Gustina brestovog drveta<\/strong>\u00a0iznosi: u apsolutno suvom stanju od 440 do 820, prose\u010dno oko 640 kg\/m3<\/sup>, u prosu\u0161enom stanju od 480 do 850, prose\u010dno 680 kg\/m3<\/sup>\u00a0i u sirovom stanju vla\u017enosti od 750 do 1050 kg\/m3<\/sup>, prose\u010dno 850 kg\/m3<\/sup>. Zapreminska poroznost drveta iznosi 58%. Ukupna linearna utezanja brestovine: aksijalno 0,3%, radijalno 4,3 do 4,8% i tangencijalno 6,9 do 8,3%. Ukupno zapreminsko utezanje 11,8 do 13,8%, a specifi\u010dno zapreminsko utezanje iznosi 0,39 do 0,46%.<\/p>\n

Drvo bresta<\/strong>\u00a0se ma\u0161inski dobro obra\u0111uje, te\u0161ko se hobluje. Dobro se tokari i savija, pri spajanju ekserima i vijcima potrebno je prethodno bu\u0161iti da bi se izbeglo cepanje. Brestovina se dobro su\u0161i, mada je sklona vitoperenju i raspucavanju, posle su\u0161enja poprima tamniju boju. Drvo se dobro povr\u0161inski obra\u0111uje, mada je zbog velike povr\u0161inske poroznosti prethodno potrebno izvr\u0161iti popunjavanje traheja. Trajnost drveta je velika i u promenljivim uslovima iznosi 8 do 12 godina. Upotrebljava se za izradu name\u0161taja, furnira, parketa, kundaka za oru\u017eje, drvnih cevi, \u010damaca, pragova, sportskih sprava itd.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

ORAH (Juglans regia L.<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"Tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Areal rasprostranjenja oraha je srednja, zapadna i ju\u017ena Evropa, a kultivi\u0161e se i u Maloj Aziji, severnoj Africi, severnoj Indiji i Kini. Njegova visinska rasprostranjenost u srednjoj Evropi je do 850 m\/nv, a u ju\u017enoj Italiji raste \u010dak i do 1800 m\/nv. Stabla oraha mogu biti stara i preko 100 godina.<\/p>\n

Orahova stabla<\/strong>\u00a0uglavnom dosti\u017eu visinu do oko 25 m. Du\u017eina debla je do 8 m, a pre\u010dnik naj\u010de\u0161\u0107e do 1 m, retko ve\u0107i. Kro\u0161nja oraha je vrlo \u0161iroka, ovalna, sa dosta debelih grana. Kora debla je u mladosti glatka, svetlosiva, a kasnije uzdu\u017eno ispuca.<\/p>\n

Orah<\/strong>\u00a0je jedri\u010dava vrsta drve\u0107a. Beljika je sivo-bela i uska, sr\u010devina je tamno-sme\u0111a do crno-sme\u0111a, ve\u0107inom sa tamnim trakama. Sirovo drvo miri\u0161e na ko\u017eu. Prstenovi prirasta su markantni, relativno \u0161iroki i koncentri\u010dni, traheje su difuzno-porozno raspore\u0111ene i krupne, vidljive. Trake drveta su tanke i niske, homo i heterocelularne i te\u0161ko vidljive. Aksijalni parenhim je unilateralan i zonalno difuzan.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Gustina orahovine<\/strong>\u00a0iznosi: u apsolutno suvom stanju \u2013 640, u prosu\u0161enom \u2013 680, a u sirovom stanju do 1100 kg\/m3<\/sup>. Poroznost orahovine je oko 57%. Ukupna linearna utezanja iznose: aksijalno 0,5%, radijalno 5,4% i tangencijalno 7,5%. Ukupno zapreminsko utezanje je od 13,4 do 14,0%, a specifi\u010dno zapreminsko utezanje od 0,25 do 0,45%.<\/p>\n

Drvo oraha<\/strong>\u00a0se dobro lju\u0161ti, se\u010de, rendi\u0161e i brusi. Zahteva lagano su\u0161enje. Dobro se lepi. Povr\u0161inski se dobro obra\u0111uje, dobro se bajcuje, lakira i boji. Orahovina se upotrebljava za proizvodnju se\u010denog i lju\u0161tenog furnira, zatim u proizvodnji name\u0161taja i za unutra\u0161nje oblaganje objekata, za proizvodnju panel plo\u010da i parketa. Orahovina se tako\u0111e koristi kao specijalno drvo za tokarenje i intarziju, zatim za proizvodnju muzi\u010dkih instrumenata, za proizvodnju kundaka za pu\u0161ke i u druge svrhe.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

BOR CRNI\u00a0(Pinus nigra Arnos.<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"Tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Areal rasprostranjenja crnog bora, koji ima vi\u0161e podvrsta i varijeteta , nalazi se u ju\u017enoj Evropi, severnoj Africi i Maloj Aziji.<\/p>\n

Borovo stablo<\/strong>\u00a0je zimzeleno i visoko do 40 m. Kro\u0161nja stabla je \u0161iroka i jajolika. Stabla rastu na siroma\u0161nim i kamenitim terenima kada im kro\u0161nja zna biti u obliku ki\u0161obrana. Deblo je pravo i dugo do 20 m, a prsni pre\u010dnik debla se kre\u0107e do 1,2 m. Kora stabla je sivo-sme\u0111a do crno-siva, prili\u010dno debela, ve\u0107 u ranoj mladosti ispuca i dobija dublje uzdu\u017ene i kra\u0107e popre\u010dne pukotine.<\/p>\n

Drvo bora<\/strong>\u00a0je jedri\u010davo, beljika \u017eu\u0107kasto-bela, uska ili \u0161iroka, osr\u017eavanje po\u010dinje izme\u0111u 40 i 60 godina starosti. Sr\u010devina je crvenkasto-sme\u0111a, u sve\u017eem stanju ne postoji znatna razlika u boji sr\u010devine i beljike, ali kasnije, usled smanjenja vla\u017enosti i oksidacije, sr\u010devina postaje crvenkasto-sme\u0111a. Prstenovi prirasta su markantni, prelaz ranog u kasno drvo nagao. Smolni kanali su brojni, ali slabo vidljivi. Trake drveta su slabo vidljive na radijalnom preseku, dok se na popre\u010dnom i tangencijalnom ne prime\u0107uju, tanke su i heterocelularne.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Drvo crnog bora<\/strong>\u00a0je srednje te\u0161ko i njegova gustina iznosi: u apsolutno suvom stanju vla\u017enosti oko 580 kg\/m3<\/sup>, u prosu\u0161enom oko 620 kg\/m3<\/sup>\u00a0i u sirovom stanju oko 1000 kg\/m3<\/sup>. Ukupna linearna utezanja iznose: aksijalno 0,4, radijalno 4,3 i tangencijalno 7,74%. Ukupno zapreminsko utezanje borovine iznosi oko 12,6%.<\/p>\n

Drvo crnog bora<\/strong>\u00a0je vrlo trajno. Upotrebljava se u gra\u0111evinarstvu, stolarstvu, avioindustriji, industriji name\u0161taja itd. Zbog velike trajnosti se posebno ceni kao rudni\u010dko drvo i kao drvo za spolja\u0161nju upotrebu u proizvodnji prozora i vrata itd.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

BOR BELI (Pinus silvestris L.<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"Tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Areal rasprostranjenja belog bora je dosta \u0161irok i obuhvata podru\u010dje Evrope i severne Azije. Njegova visinska rasprostranjenost je od 700 m\/nv na severnim planinama do oko 1600 m\/nv na ju\u017enim planinama.<\/p>\n

Stablo bora<\/strong>\u00a0je zimzeleno, visine 10 do 30 m, du\u017eine debla do 20 m i prsnog pre\u010dnika do 1 m. Kro\u0161nja je visoka, ovalno-kupasta, propu\u0161ta dosta svetla, odnosno dosta je retka i svetlije je boje od kro\u0161nje crnog bora. Deblo je vitko i pravo. Grane su raspore\u0111ene u pr\u0161ljenovima. Kora mladih stabala je tanka, crvenkasto-siva, kasnije je u donjim delovima sivo-sme\u0111a, duboko ispuca, dok gornji delovi debla i grane i dalje imaju \u017eu\u0107kasto-crvenu koru, koja je male konzistencije i lju\u0161ti se u sitnim ljuspama. Zapreminsko u\u010de\u0161\u0107e kore je od 12 do 18%, a njena gustina iznosi oko 300 kg\/m3<\/sup>.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Bor<\/strong>\u00a0spada u jedri\u010dave vrste drve\u0107a. Beljika je \u017eu\u0107kasto-bela ili crvenkasto-bela, a sr\u010devina, u sve\u017eem stanju, sli\u010dna beljici, dok na vazduhu kasnije postaje crvenkasto-sme\u0111a. Granice prstenova prirasta su jasne i izrazito tamne boje. Smolni kanali su prete\u017eno u srednjem delu prstena i prirasta i prime\u0107uju se na popre\u010dnom preseku kao tamne ta\u010dke, a na uzdu\u017enom kao tanke trake. Trake drve\u0107a su te\u0161ko vidljive i heterocelularne.<\/p>\n

Gustina drveta iznosi<\/strong>: u apsolutno suvom stanju \u2013 490, u prosu\u0161enom \u2013 510 i u sirovom 820 kg\/m3<\/sup>.Zapreminska poroznost drveta je oko 67%. Ukupna linearna utezanja drveta iznose: aksijalno 0,4%, radijalno 3,3% do 4,0% i tangencijalno 7,5 do 8,0%. Ukupno zapreminsko utezanje iznosi 11,2 do 12,4%. Specifi\u010dno zapreminsko utezanje iznosi 0,37 do 0,41%.<\/p>\n

Drvo obi\u010dnog bora<\/strong>\u00a0se lako re\u017ee, rendi\u0161e bu\u0161i i brusi. Optimalne brzine rezanja su oko 33 m\/s. Drvo se dobro su\u0161i, a kod vla\u017enosti iznad 25% i temperaturi od 20 do 30\u00b0C, sklono je pojavi plavetnila. Drvo se dobro lepi. Povr\u0161inski se dobro obra\u0111uje, mada kod velikog sadr\u017eaja smole se te\u0161ko bajcuje i lakira. Trajnost drveta je velika, naro\u010dito prilikom upotrebe pod vodom.<\/p>\n

Drvo belog bora<\/strong>\u00a0se upotrebljava za proizvodnju se\u010denog i lju\u0161tenog furnira, za proizvodnju furnirskih plo\u010da i za furniranje iverica. Drvo se upotrebljava za proizvodnju vrata i prozora, za spolja\u0161nju upotrebu, za proizvodnju podova i krovnih konstrukcija. Upotrebljava se kao specijalno drvo za papirnu i celuloznu industriju, za proizvodnju iverica i vlaknatica, u proizvodnji drvne vune, drvnog uglja i dr.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

BUKVA – (Fagus silvatica L.<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"Tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Drvo bukve<\/strong> se ru\u010dno i ma\u0161inski dobro obra\u0111uje. Optimalna brzina pri se\u010denju i lju\u0161tenju iznosi oko 30m\/s. Bukovina se dobro pari i pri tome menja boju u crvenkastu, dobro se su\u0161i, s tim \u0161to je zbog prisustva tenzionog drveta i drugih gre\u0161aka gra\u0111e drveta sklona krivljenju, vitoperenju i raspucavanju. Drvo bukve se dobro lepi, dobro se brusi, bu\u0161i, savija, bajcuje i povr\u0161inski obra\u0111uje. Zbog smanjene propustljivosti za te\u010dnosti, la\u017ena sr\u010devina se ne impregni\u0161e. Trajnost bukovine, u promenljivim uslovima je mala, dok je njena trajnost pod vodom i na suvom velika.<\/strong><\/p>\n

Drvo bukve ima<\/strong> vrlo \u0161iroko polje upotrebe i koristi se za nisku i visoku gradnju, za stepeni\u0161ta, za impregnirano drvo i vodogradnju, za \u017eelezni\u010dke pragove, name\u0161taj, furnir, parket, za proizvodnju iverastih i vlaknastih plo\u010da, za proizvodnju celuloze, zatim za izradu \u0161perovanog, lameliranog i savijenog drveta, kao i za proizvodnju lignostona, za pougljavanje, za ogrev i sli\u010dno.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Gustina bukovog drveta<\/strong> iznosi: u apsolutno suvom stanju vla\u017enosti – 680, u prosu\u0161enom – 720 i u sirovom 1070 kg\/m3<\/sup>. Zapreminska poroznost bukovine je oko 52%. Ukupna linearna utezanja bukovine iznose: aksijalno 0,3; radijalno 5,8 i tangencijalno 11,8%. Ukupno zapreminsko utezanje je 17,9%, a varira u intervalu od 14,0 do 21,0%. Specifi\u010dno zapreminsko utezanje po jednom procentu vla\u017enosti iznosi od 0,46 do 0,6%.<\/p>\n

Drvo bukve<\/strong> se ru\u010dno i ma\u0161inski dobro obra\u0111uje. Optimalna brzina pri se\u010denju i lju\u0161tenju iznosi oko 30m\/s. Bukovina se dobro pari i pri tome menja boju u crvenkastu, dobro se su\u0161i, s tim \u0161to je zbog prisustva tenzionog drveta i drugih gre\u0161aka gra\u0111e drveta sklona krivljenju, vitoperenju i raspucavanju. Drvo bukve se dobro lepi, dobro se brusi, bu\u0161i, savija, bajcuje i povr\u0161inski obra\u0111uje. Zbog smanjene propustljivosti za te\u010dnosti, la\u017ena sr\u010devina se ne impregni\u0161e. Trajnost bukovine, u promenljivim uslovima je mala, dok je njena trajnost pod vodom i na suvom velika.<\/strong><\/p>\n

Drvo bukve ima<\/strong> vrlo \u0161iroko polje upotrebe i koristi se za nisku i visoku gradnju, za stepeni\u0161ta, za impregnirano drvo i vodogradnju, za \u017eelezni\u010dke pragove, name\u0161taj, furnir, parket, za proizvodnju iverastih i vlaknastih plo\u010da, za proizvodnju celuloze, zatim za izradu \u0161perovanog, lameliranog i savijenog drveta, kao i za proizvodnju lignostona, za pougljavanje, za ogrev i sli\u010dno.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

JELA, obi\u010dna (Abies alba<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"Tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Areal rasprostranjenja jele je u srednjoj, zapadnoj i ju\u017enoj Evropi. Njena visinska rasprostranjenost je oko 800 m\/nv na severu do oko 2000 m\/nv na Pirinejima.<\/p>\n

Jela<\/strong>\u00a0je zimzeleno drvo, \u010dija je visina stabla 30 do 40 m, mada se mogu sresti primerci od 50 i vi\u0161e metara. Du\u017eina debla je 20 m, a prsni pre\u010dnik stabla do 1 m. Kro\u0161nja stabla je u mladosti kupasta, a kasnije vi\u0161e valjkasta. Grane su horizontalno raspore\u0111ene u obliku pr\u0161ljena, a gran\u010dice ne vise. Kora mladih stabala je glatka, svetlo-siva, kasnije ispuca i potamni. Zapreminsko u\u010de\u0161\u0107e kore je oko 11,5%, a njena gustina oko 460 kg\/m3<\/sup>.<\/p>\n

Drvo jele<\/strong>\u00a0je bakuljavo, \u017eu\u0107kasto-bele do crvenkasto-bele boje, prstenovi prirasta su markantni, a prelaz ranog u kasno drvo postepen i ne\u0161to nagliji nego kod smr\u010de. Drvo nema smolnih kanala, trake drveta su tanke i nevidljive. Drvo je uglavnom pravilne teksture, ponekad sadr\u017ei crljen drvo, a mo\u017ee se sresti i usukanost vlakanaca i valovitost linije prstenova prirasta na mestu njihovog ukr\u0161tanja sa trakama drveta.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Gustina jelovog drveta<\/strong>\u00a0prose\u010dno iznosi: u apsolutno suvom stanju \u2013 410, u prosu\u0161enom \u2013 450 i u sirovom do 900 kg\/m3<\/sup>. Zapreminska poroznost drveta je oko 73%. Ukupna linearna utezanja su: aksijalno 0,1%, radijalno 2,9 do 3,8% i tangencijalno 7,2 do 7,6%. Ukupno zapreminsko utezanje iznosi 10,2 do 11,5%, a specifi\u010dno zapreminsko utezanje varira od 0,34 do 0,38%.<\/p>\n

Drvo jele<\/strong>\u00a0se dobro ma\u0161inski obra\u0111uje, dobro se lju\u0161ti, re\u017ee, rendi\u0161e, bu\u0161i i brusi, dobro dr\u017ei eksere i zavrtnje, dobro i brzo se su\u0161i, te\u0161ko se tokari, dobro se rezbari, dobro se bajcuje, a ne\u0161to lo\u0161ije se lakira kiselim i baznim lakovima, te\u0161ko se impregnira. Drvo se upotrebljava kao konstrukcioni materijal za unutra\u0161nju ugradnju, zatim za gradnju pod zemljom i pod vodom. Koristi se za proizvodnju muzi\u010dkih instrumenata , u celuloznoj i papirnoj industriji, u industriji plo\u010da vlaknatica, u proizvodnji drvene ambala\u017ee i dr.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

SMR\u010cA\u00a0(Picea abies Karst.<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"Tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Areal rasprostranjenja smr\u010de je na planinama srednje i ju\u017ene Evrope, na severu se prostire do Skandinavije, a ju\u017ena granica su joj planine Balkanskog poluostrva. Njena visinska rasprostranjenost je od 1500 m\/nv do oko 2000 m\/nv.<\/p>\n

Stablo smr\u010de<\/strong>\u00a0je zimzeleno, dosti\u017ee visinu od 30 do 50 m. Du\u017eina debla je do 20 m, a prose\u010dni prsni pre\u010dnik je do 1,2 m. Kro\u0161nja je pravilna i koni\u010dna. Grane su tanke i pr\u0161ljenasto raspore\u0111ene. Gran\u010dice na granama su du\u017eine do 50 cm i vi\u0161e. Kora stabla je tanka, u mladosti je dosta dugo glatka i siva, kasnije ljuspasto ispuca i poprima sivo-crvenkastu boju. Zapreminsko u\u010de\u0161\u0107e kore je oko 12%, a njena gustina oko 340 kg\/m3<\/sup>.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Drvo smr\u010de<\/strong>\u00a0je bakuljavo, \u017eu\u0107kasto-belo do sme\u0111e-sivo i sjajno. Beljika je ne\u0161to manjeg sjaja od zrelog drveta. Prstenovi prirasta su nagla\u0161eni, prelaz ranog u kasno drvo postepen. Drvo sadr\u017ei smolne kanale, pojedina\u010dne i prete\u017eno raspore\u0111ene u kasnom drvetu, nevidljive prostim okom. Trake drveta su tanke, heterocelularne i nevidljive. Drvo katkada sadr\u017ei u sebi crljen drvo, a javljaju se i gre\u0161ke u obliku nepravilnosti toka vlakanaca, usukanosti vlakanaca ili talasaste linije goda na mestu ukr\u0161tanja sa trakama drveta.<\/p>\n

Gustina smr\u010devog drveta<\/strong>\u00a0prose\u010dno iznosi: u apsolutno suvom stanju vla\u017enosti \u2013 430, u prosu\u0161enom \u2013 470 i u sirovom 800 kg\/m3<\/sup>. Zapreminska poroznost smr\u010devine je oko 71%. Ukupna linearna utezanja drveta iznose: u aksijalnom pravcu 0,3%, u radijalnom 3,5 do 3,7% i u tangencijalnom pravcu od 7,8 do 8,0%. Ukupno zapreminsko utezanje iznosi 11,6 do 12,0%, a specifi\u010dno zapreminsko utezanje 0,4%.<\/p>\n

Drvo smr\u010de<\/strong>\u00a0se dobro stru\u017ee, rendi\u0161e, bu\u0161i, brusi i polira. Lako je za tokarenje i dobro dr\u017ei eksere i zavrtnje. Dobro i brzo se su\u0161i, ali je sklono vitoperenju i krivljenju. Drvo se dobro lepi, dobro se bajcuje, ali se te\u0161ko lakira. Naro\u010dito se te\u0161ko impregnira i pru\u017ea mali otpor prilikom lakiranja kiselim i baznim lakovima.<\/p>\n

Drvo smr\u010de<\/strong>\u00a0se koristi kao furnirsko drvo, kao konstrukcioni materijal, za spolja\u0161nju i unutra\u0161nju gradnju, za krovne konstrukcije, patose i stepeni\u0161ta. Specijalna namena mu je za izradu muzi\u010dkih instrumenata kao rezonans drvo, zatim u proizvodnji drvne vune, \u010detki, papira, celuloze, zatim za proizvodnju ivera za plo\u010de vlaknatice, iverice i dr.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

JASEN (Fraxinus excelsior L.<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"Tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Areal rasprostranjenja obi\u010dnog jasena je u \u010ditavoj Evropi i u severnim delovima Male Azije. Njegova visinska rasprostranjenost je od 650 m\/nv do oko 1400 m\/nv na planinama Ju\u017enih Alpa.<\/p>\n

Stablo jasena<\/strong>\u00a0je visoko od 25 do 35 m, a du\u017eina debla je 15-20 m. Stabla starosti do 300 godina dosti\u017eu prsni pre\u010dnik do 1 m. Kro\u0161nja je ovalna i zaobljena. Grane su debele i ve\u0107inom usmerene na gore.<\/p>\n

Jasen<\/strong>\u00a0u mladosti ima tanku, glatku i zelenkasto-sivu koru, koja u starosti poprima \u017euto-sivu boju i postaje plitko glatko izbrazdana. Zapreminsko u\u010de\u0161\u0107e kore je oko 13,9%, a njena gustina je oko 457 kg\/m3<\/sup>.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Gustina jasenovog drveta<\/strong>\u00a0iznosi: u apsolutno suvom stanju \u2013 650, u prosu\u0161enom \u2013 690 i u sirovom stanju do 1140 kg\/m3<\/sup>. Zapreminska poroznost jasenovine iznosi 57%. Ukupna linearna utezanja iznose: aksijalno oko 0,4%, radijalno 4,6 do 5,0% i tangencijalno od 8,0 do 8,4%. Ukupno zapreminsko utezanje iznosi 12,8 do 13,6%, a specifi\u010dno zapreminsko utezanje 0,43 do 0,45%.<\/p>\n

Drvo jasena<\/strong>\u00a0se dobro obra\u0111uje ru\u010dno i ma\u0161inski, dobro se rendi\u0161e i tokari, dobro se su\u0161i i lepi. Drvo jasena se, u principu, dobro povr\u0161inski obra\u0111uje, mada se lo\u0161e bajcuje. Drvo je prave \u017eice, dobro se cepa i lako se savija.<\/p>\n

Jasen<\/strong>\u00a0se posebno ceni u proizvodnji se\u010denog i lju\u0161tenog furnira. Upotrebljava se za proizvodnju name\u0161taja, parketa, kao konstrukciono drvo, za spolja\u0161nju i unutra\u0161nju upotrebu. Specijalna namena jasenovine je za proizvodnju sportskih sprava, zatim za proizvodnju stilskog name\u0161taja, u brodogradnji, vagonogradnji, avionskoj i ma\u0161inskoj industriji i u drugim oblastima.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

BAGREM (Robinia pseudoacacia L.<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"Tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Bagrem<\/strong> je prenet u Evropu po\u010detkom 17. veka i sada se areal njegovog rasprostranjenja nalazi u Evropi, severnoj Africi i Novom Zelandu. Stablo dosti\u017ee visinu do 25 m, du\u017einu debla do 10 m i prsni pre\u010dnik oko 0,8 m. Kro\u0161nja je retka, ako je stablo na osami, onda je okrugla, a ako je u sastojini, onda je po pravilu duguljasta.<\/p>\n

Kora bagremovog stabla<\/strong> je u mladosti glatka i siva, kasnije je deblja i dobija sivo-sme\u0111u boju sa uzdu\u017enim pukotinama. Zapreminsko u\u010de\u0161\u0107e kore iznosi do 10%.<\/p>\n

Bagrem<\/strong>\u00a0je jedri\u010dava vrsta drve\u0107a. Beljika je vrlo uska (3 do 6 prstenova prirasta). Prstenovi prirasta su markantni. Traheje su raspore\u0111ene u obliku prstenova. Kontrast u boji tamnog kasnog i svetlog ranog drveta je veliki. Traheje ranog drveta obi\u010dno su okru\u017eene parenhimom, a kasnije ispunjene tilama, vide se prostim okom na popre\u010dnim i uzdu\u017enim presecima. Trake drveta su tanke i niske, homocelularne, re\u0111e heterocelularne i vidljive na aksijalnim presecima.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Gustina bagremovog drveta<\/strong>\u00a0iznosi: u apsolutno suvom stanju vla\u017enosti \u2013 740, u prosu\u0161enom \u2013 770 i u sirovom stanju 900 kg\/m3<\/sup>. Zapreminsko u\u010de\u0161\u0107e pora iznosi oko 52%. Ukupna linearna utezanja bagremovog drveta iznose: u aksijalnom pravcu 0,1%, u radijalnom 4,4%, u tangencijalnom oko 6,9%. Ukupno zapreminsko utezanje drveta iznosi od 11,4 do 12,2%. Specifi\u010dno zapreminsko utezanje je po 1% higroskopne vla\u017enosti oko 0,4%.<\/p>\n

Bagremovo drvo<\/strong>\u00a0se ma\u0161inski dobro obra\u0111uje, dobro se tokari i se\u010de. Dobro dr\u017ei eksere i zavrtnje. Su\u0161enje bagremovine treba vr\u0161iti lagano, jer je sklona vitoperenju, krivljenju i raspucavanju. Bagremovina se dobro lepi, ali je potreban ve\u0107i pritisak. Drvo se dobro povr\u0161inski obra\u0111uje i lakira. Trajnost bagremovog drveta je velika.<\/p>\n

Drvo bagrema<\/strong>\u00a0se upotrebljava za ogradu, vinogradarsko kolje, za tokarenje, za proizvodnju name\u0161taja, parketa, stepeni\u0161ta, zbog velikog napona na udar upotrebljava se za proizvodnju dr\u017ealja za alat, zatim za proizvodnju rudni\u010dkog drveta, drvene buradi i za razne druge proizvode.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

HRAST KITNJAK (Quercus petraea<\/em>)<\/strong><\/h3>\n<\/div>
\"Tekstura<\/span><\/div><\/div><\/div>

Hrast kitnjak<\/strong>\u00a0je drvo iz roda hrastova, porodice Fagaceae. Ostali narodni nazivi za hrast kitnjak su i brdnjak, gorun, beljik, \u010drepinjak, graden, ljutik.<\/p>\n

Hrast kitnjak<\/strong>\u00a0dosti\u017ee visinu od 40 metara i prsni pre\u010dnik od 1 do 3 m. Kora stabla, mnogo je tanja i pli\u0107e ispucala nego kod hrasta lu\u017enjaka. Pupoljci su sme\u0111i, goli, \u010dunjasto\u2013za\u0161iljeni. Listovi su od 8 do 12 centimetara dugi, obrnuto jajoliki re\u017enjeviti, sa donje strane slabije dlakavo uz srednji nerv. Peteljka je duga od 1 do 3cm. Plod je \u017eir, kra\u0107i i deblji od \u017eira hrasta lu\u017enjaka, jednoli\u010dno svetlo-\u017eu\u0107kaste boje. Ima manje rasko\u0161nu kro\u0161nju nego hrast lu\u017enjak. \u017direvi hrasta kitnjaka rastu u grupama od 2 do 5.<\/p>\n

Ne javlja se na vla\u017enim zemlji\u0161tima, slabo raste na kre\u010dnja\u010dkoj podlozi, acidofilan je. Njegove \u0161ume su u velikoj meri iskr\u010dene za potrebe poljoprivrede. Heliofilna je vrsta, otporna na pra\u0161inu i zaga\u0111enja atmosfere. Njegovo drvo je vrlo kvalitetno. Uzgaja se u \u0161umama do starosti od 120 godina. To mu je optimalna zrelost. Fiziolo\u0161ka zrelost je i do 1000 godina.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/i><\/i><\/span>Pro\u010ditaj vi\u0161e<\/span><\/a><\/h4><\/div>
\n

Hrast kitnjak<\/strong>\u00a0raste na bre\u017euljkastim i brdskim terenima, srednje i ju\u017ene Evrope, kao i zapadne Azije. Rasprostranjen je u zapadnoj, srednjoj, a delimi\u010dno i isto\u010dnoj Evropi. Granica areala na severu je do 60\u00b0. Isto\u010dna granica je linija od ju\u017ene \u0160vedske, kroz Poljsku i Ukrajinu do Crnog Mora, ju\u017ena granica ide severnom Gr\u010dkom i \u0160panijom, a zapadna kontinentalnim delom Francuske pa sve do Irske na severozapadu.<\/p>\n

Kora debla je svetlo-siva, dosta debela, duboko uzdu\u017eno i plitko popre\u010dno ispucana. Prose\u010dno u\u010de\u0161\u0107e kore iznosi oko 19,3%, a njena gustina je oko 425 kg\/m3<\/sup>.<\/p>\n

Drvo hrasta<\/strong>\u00a0je jedri\u010davo, beljika je \u017eu\u0107kasto-bele boje, uska, sr\u010devina je \u017eu\u0107kasto-sme\u0111a. Drvo hrasta je fino, sjajno, katkada nepravilne teksture, sa pojavom iskri\u010davosti i ustalasanosti vlakanaca. Prstenovi prirasta markantni, traheje prstenasto-porozno raspore\u0111ene, drvne trake su vrlo krupne.<\/p>\n

Gustina hrastovine<\/strong>\u00a0iznosi: u apsolutno suvom stanju \u2013 650, u prosu\u0161enom \u2013 690, a u sirovom stanju vla\u017enosti do 1150 kg\/m3<\/sup>. Poroznost hrastovog drveta iznosi oko 57%. Linearna utezanja hrastovine iznose: aksijalno 0,4%, radijalno od 3,5 do 4,7%, i tangencijalno od 7,7 do 10,0%. Ukupno zapreminsko utezanje hrastovine iznosi od 12,2 do 15,0%. Specifi\u010dno zapreminsko utezanje hrastovine po 1% higroskopne vla\u017enosti iznosi oko 0,45%.<\/p>\n

Hrastovina<\/strong>\u00a0se, uglavnom, ma\u0161inski dobro obra\u0111uje. Optimalna brzina kretanja lalata pri se\u010denju i lju\u0161tenju je oko 33 m\/s. Drvo hrasta dr\u017ei eksere i zavrtnje. Uglavnom se dobro su\u0161i, mada zbog pojave kolapsa i pukotina zahteva lagano su\u0161enje. Hrastovina se uglavnom dobro lepi, mada je mogu\u0107a pojava fleka na lepljenim povr\u0161inama. Dobro se bajcuje, lakira i boji. Prilikom obrade mo\u017ee do\u0107i do pojave korozije alata kojim se vr\u0161i obrada hrastovog drveta.<\/p>\n

Hrastovina<\/strong>\u00a0je vrlo cenjeno tehni\u010dko drvo i ima vrlo \u0161iroku primenu. Upotrebljava se za proizvodnju \u017eelezni\u010dkih pragova, gradnju brodova, u gra\u0111evinarstvu, stolarstvu, u industriji name\u0161taja, zatim za proizvodnju furnira i parketa, za rudni\u010dko drvo, zatim kao taninsko drvo, za proizvodnju drvene buradi, kao ogrevno drvo i drvo za pougljivanje.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"content-type":"","footnotes":""},"class_list":["post-86902","page","type-page","status-publish","hentry"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/86902","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=86902"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/86902\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/sk\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=86902"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}