Vinjak je pi\u0107e koje se stvara destilacijom vina, a njegova proizvodnja predstavlja slo\u017een spoj znanja, ve\u0161tine i tradicije<\/strong>. Prerada gro\u017e\u0111a<\/strong> Va\u017eno je ograni\u010diti aeraciju i oksidaciju \u0161ire tokom prerade, kao i spre\u010diti mrvljenje semenki i peteljki koje mogu doprineti nagomilavanju tanina. Ovaj proces zahteva upotrebu specijalnih cedilica koje ne\u0107e o\u0161tetiti kljuk, \u010dime se izbegava negativni uticaj na kona\u010dni proizvod.<\/p>\n Fermentacija<\/strong> Destilacija<\/strong> Destilacija vinjaka<\/strong> iz doma\u0107ih rakijskih kotlova pokazuje da se iz vina sa 10 vol.% alkohola mo\u017ee dobiti destilat-vinjak sa koncentracijom alkohola od 30 vol.%. Osnovni cilj destilacije je izvla\u010denje \u0161to ve\u0107e koli\u010dine alkohola iz vina, uz minimalno prisustvo nepo\u017eeljnih primesa. Ne\u017eeljene primese se najvi\u0161e akumuliraju u frakciji poznatoj kao patoka, a procesom adekvatnog odvajanja prvenca i patoke od srednje frakcije mo\u017ee se posti\u0107i destilat ni\u017eeg sadr\u017eaja nepo\u017eeljnih supstanci. Prva frakcija posebno je bogata primesama koje imaju intenzivan miris, poput aldehida, estera i vi\u0161ih alkohola, \u010dije odvajanje pridonosi znatno boljem kvalitetu vinjaka.<\/p>\n Da bismo dublje razumeli proces proizvodnje destilata, va\u017eno je ista\u0107i da je etilni alkohol glavni sastojak svih jakih alkoholnih pi\u0107a. Uz njega, prisutne su i razne ispariljive materije koje mogu poticati iz osnovne sirovine, biti produkti alkoholne fermentacije ili nastati tokom samog procesa destilacije. Kvalitet i svojstva vinjaka odre\u0111uju upravo te primese, njihova koli\u010dina i harmonija me\u0111usobnog delovanja.<\/p>\n Kori\u0161\u0107enjem savremenih destilacijskih aparata koji rade kontinuirano, a opremljeni su deflegmatorima i kolonama za rektifikaciju, tehnolog mo\u017ee zna\u010dajno uticati na koli\u010dinu i kvalitet primesa u destilatu. Pri tome, va\u017eno je napomenuti da potpuno neutralan destilat bez primesa nije po\u017eeljan. Razli\u010dite ta\u010dke klju\u010danja alkohola i primesa omogu\u0107avaju njihovo selektivno izdvajanje. Na primer, etilni alkohol vri na 78,3\u00b0C, metilni alkohol na 65\u00b0C, dok amilni alkohol, koji je glavni sastojak patoke, klu\u010da na 128\u00b0C, a glicerin na 275\u00b0C.<\/p>\n Esteri daju vinjaku prijatan miris i mogu varirati u rasponu ta\u010daka klju\u010danja od 54,15 do 134,30\u00b0C, zavisno od vrste estera. Oni su tipi\u010dno derivati mravlje, sir\u0107etne, izomasla\u010dne i izovalerijanske kiseline. Tako\u0111e, u destilat kao isparljive materije vina prelaze i razne ugljeni\u010dne kiseline kao \u0161to su sir\u0107etna, propionska, masla\u010dna, valerijanska, kapronska (koja ima miris znoja) i enantna kiselina, koje zajedno sa etilnim alkoholom daju prijatan miris, a ve\u0107ina njih vri na vi\u0161im temperaturama.<\/p>\n Kvalitet i aparati za destilaciju<\/strong> Va\u017eno je naglasiti da proces destilacije zahteva pa\u017eljivu kontrolu i razumevanje hemijskih procesa koji se odvijaju tokom destilacije. Kontrolom temperature i vremena destilacije, kao i pravilnim upravljanjem razli\u010ditim frakcijama \u2013 prvenac, srednja frakcija i patoka \u2013 mogu\u0107e je proizvesti vinjak koji ne samo da ispunjava standarde kvaliteta, ve\u0107 i nadma\u0161uje o\u010dekivanja u pogledu arome i ukusa. Kako se pravi vinjak Vinjak je pi\u0107e koje se stvara […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":87354,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","footnotes":""},"categories":[294],"tags":[],"class_list":["post-87360","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drvena-burad-drvena-burad-en"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/87360","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=87360"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/87360\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/87354"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=87360"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=87360"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.kolibica.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=87360"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nDragoljub Markovi\u0107 iz Aleksandrovca napravio je prvi vinjak u Srbiji 1933. godine, nakon povratka iz Pariza gde je zavr\u0161io studije u Francuskoj. Proizvodnja vinjaka umalo je bila prekinuta tokom Drugog svetskog rata.
\nPrema re\u010dima dugogodi\u0161njih tehnologa u kompaniji Rubin iz Kru\u0161evca, koji poznaju sve faze razvoja proizvodnje ovog plemenitog pi\u0107a i objasni\u0107emo vam kako se male promene u procesu mogu ogromno odraziti na kvalitet kona\u010dnog proizvoda. U ovom blogu \u0107emo podeliti detalje o tehnologiji proizvodnje vinjaka.<\/p>\n
\nZa po\u010detak, kvalitet vinjaka zavisi od kvaliteta gro\u017e\u0111a.<\/strong> U Rubinu se koristi gro\u017e\u0111e koje se prera\u0111uje po specijalnom postupku za proizvodnju belih vina, ali sa izostavljanjem sumpor-dioksida (SO3). Ovo je zna\u010dajno jer sumpor-doksid mo\u017ee doprineti stvaranju aldehida koji negativno uti\u010du na kvalitet vinjaka kada pre\u0111u u destilat. Tako\u0111e, visok nivo kiselina u gro\u017e\u0111u je klju\u010dan, jer doprinosi boljem o\u010duvanju vina i manjem stvaranju aldehida pri destilaciji.<\/p>\n
\nFermentacija \u0161ire je slede\u0107i korak i mora se zapo\u010deti \u0161to pre nakon prerade. Va\u017eno je da fermentacija bude potpuna, bez ostataka neprevrelog \u0161e\u0107era koji bi mogao da se izgubi ili doprinese kvarenju vina. Vino za destilaciju treba da ima svetlu boju, prijatan i \u010dist ukus i aromu karakteristi\u010dnu za sortu od koje je napravljeno. Kvasac u vinu ne sme biti prisutan u koli\u010dini ve\u0107oj od 1%, a sadr\u017eaj alkohola treba da se kre\u0107e u rasponu od 7 do 12 vol.%, sa ukupnom kiselinom ne manjom od 6% i isparljivom kiselinom ne vi\u0161om od 1,5%.<\/p>\n
\nDestilacija je klju\u010dna za proizvodnju vinjaka. Proces zapo\u010dinje nakon fermentacije, gde se isparljivi sastojci vina prenose u destilat. Ova faza je presudna jer se etil-alkohol mora koncentrisati i osloboditi od ne\u010disto\u0107a do nivoa koji garantuje visok kvalitet pi\u0107a. Destilacija se obavlja na na\u010din koji omogu\u0107ava precizno odvajanje frakcija u destilatu – od prvih, koji sadr\u017ee vi\u0161e aldehida i estara, do poslednjih, bogatih te\u017eim komponentama i kiselinama.<\/p>\n
\nZa kvalitetan vinjak klju\u010dna je upotreba tradicionalnih metoda destilacije, kao \u0161to su jednostavni aparati \u0161arantskog tipa koji omogu\u0107avaju dvokratnu destilaciju uz direktno zagrevanje. Ovi aparati daju najkvalitetniji destilat sli\u010dan onom koji se koristi u proizvodnji francuskog konjaka. Moderniji, kontinualni destilacioni aparati omogu\u0107avaju br\u017eu i ekonomi\u010dniju proizvodnju, ali \u010desto na \u0161tetu kvaliteta destilata. Razvojem tehnologije, te\u017ei se ka unapre\u0111enju kontinualne destilacije kako bi se o\u010duvao kvalitet.<\/p>\n
\nSavremena tehnologija destilacije i pa\u017enja posve\u0107ena svakom detalju procesa su klju\u010dni za proizvodnju visokokvalitetnog vinjaka. Vinjak nije samo pi\u0107e, ve\u0107 simbol kulture i tradicije koji se s ljubavlju prenosi iz generacije u generaciju, \u010duvaju\u0107i duh i karakter svoje domovine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"