Pozlaćivanje

Preuzeto iz časopisa SAM

Kada na tavanu ili u podrumu slučajno pronađete neki davno upotrebljavan predmet za kojeg vas vežu uspone, zaključejemo da se vlaga, prašina, mehanička oštećenja uticala na lep izgled. Ali, ako su ta oštećena manja, uvek ima leka.

Među predmetima koji se sa uspehom mogu obnoviti ubrajaju se i antikvitet. Restaruratorski je posao toliko napredovao da više ne predstavlja problem ni verna obnova čipkasto izrezbarenog drveta ili ukrasenih šara izvedenih bojom i zlatom na drvetu. Naravno, baš sve se ne može, zbog nedostataka iskustva i alata, preporučiti kućnim majstorima, ali neke jednostavnije zahvate neće biti teško izvesti.

Pozlaćeni okvir za ogledalo iz više razloga izabrali smo kao primer za restauriranje. Najvažniji su svakako to što su mu nedostajali neki izrezbareni delovi i što mu je pozlata gotovo posve otpala. Osim toga, zbog svog je oblika pogodan za pregledno prikazivanje nekoliko načina pozlaćivanja.

Obnova okvira

Okvir treba pre svega očistiti da se uoče sva oštećenja. Površina mu se dobro natopi šelakom, naročito ako ima crva, te ostaviti jedan dan. Za to se vreme prašina i trulež spoje u tvrdu masu koja se odvoji od podloge i tako lako odstrani.

Delovi okvira koji nisu oštećeni i sa kojih nije otpala pozlata, te im stoga nije potrebno ni pozlaćivanje, samo ćemo očistiti od nakupljene prašine. Učinićemo to prvo premazivanjem gorivim špiritusom, koji brzo lapi te ne stvara vlagu. Nakon jednog sata stvrdnutu prašinu uklanjamo trljanjem mekim delovima hleba. Taj je način primenljiv za čišćenje svih neoštećenih a uprljanih i pozlačenih predmeta koji su izgubili sjaj.

Na potpuno (šelakom) očišćenom okviru lako se uoči crvotočina i oštećenja. Delove koji nedostaju treba nadomestiti, a crvotočinu uništiti. Oštećeni sitno izrezbaren ornament teško se može nadoknaditi jednakim drvenim delom. Kako će okvir imati pozlatu koja pokriva podlogu, oštećenja se može popraviti bilo kojim, za oblikovanje materijalom. Najčešće se za to koristi mešavina od 3 dela vode i jednog dela drvofiksa. U nju se dodaje još malo plastofila da bi se dobila potrebna gustoća. Sa masom , po gustoći nalik gipsu, oblikovaćemo delove koji nedostaju. Kao predložak poslužiće prethodno izrađen crtež prema prvobitnom izgledu ili ako je to moguće, od neoštećemog dela rama koristiti kao osnovu za kopiranje. Masu treba grubo modelirati nožem i priručnim alatom, a nakon sušenja fino obraditi oštrim nožićem i brusnim papirom sitne detalje. Crvotočine ćemo uništiti preparatima Xylamon combi.

S neoštećenih delova pozlate pažljivo ćemo ukloniti godinama nataloženu prašinu i prljavštinu, premazivanjem špiritom koji će od nečistoća stvoriti tvrdu koru

Podloga za pozlaćivanje

Za pozlaćivanje bilo kojim načinom treba pripremiti podlogu. Ona je ista pri radu na svim vrstama materijala, osim što postoji mali dodatak kada se prvi put pozlaćuje tek izrađen drveni okvir. Kod njega je potreban još poseban „temelj“ podlozi pozlate, a sastoji se od mešavine tutkala i vode u razmeri 1:3. Pri premazivanju okvira mešavina mora biti topla i tek kada se osuši nanosi se prva podloga. Ne premažemo li  novi drveni okvir kasnije će se nanosi nakon nekog vremena ljuštiti.

Podloga pozlati na bilo kom materijalu treba biti mešavina kaolina krede i tutkala. Pri tome se najpre tutkalo kuva dok ne postane žitko, a kreda zagreje u posudu sa dvostrukim dnom na oko 40°C. Zatim se u 1 litar kaolin krede ulije 1dl tutkala i, dok je mešavina još topla, time tri puta grundira (nakon što je svaki prethodni namaz potpuno suv). Osušena kreda ne sme biti premekana a ni pretvrda. To treba ispitati brusnim papirom br.1 kojim se, ako je kreda premekana, suh namaz lako odstranjuje. Da bi se dobila potrebna tvrdoća u nju se dodaje još tutkala, a u slučaju da je pretvrda dodaje se još vode.

Nakon jedan sat skorenu prašinu odstraniti trljanjem mekanim delovima hleba. Osim što će biti čista, pozlata će ponovo imati interivan sjaj.

Pozlaćivanje

Osim pravim zlatnim listićima (od 24karata) okvir se može pozlatiti i tankim metalnim listićima boje zlata ili srebrom u prahu. Ni jedan od tih načina nije teško izvesti ali pri tome treba imati mnogo strpljivosti te raditi u prostoriji bez daška vetra.

Zlatni listići su debljine 0.01cm i veličine 80x80mm. Za nanošenje na pripremljenu površinu treba ih najpre nožem smanjiti na potrebnu veličinu. Na lepljiv okvir listići se prenose naelektriziranim krstom (elektricitet se dobija trljanjem o kosu). Listićima treba prekriti čitavu površinu okvira i zatim trljanjem vatom priljubiti uz podlogu i polirati. U slučaju da koji deo okvira ostane nepokriven, na njega se može naknadno naneti zlatni listić i isto tako zagladiti. Nakon što je sve ispolirano, okvir treba premazati svetlim šelakom, jer on štiti pozlatu pri čišćenju i dodiru rukom.

Delove ornamenta koji nedostaju nadoknadićemo mešavinom drvofixa,prastofila i vode. Nakon oblikovanja zagladićemo ih oštrim nožićem i finim brusnim papirom.

Metalni listići, koji se kriste za pozlatu, su mešavina meda i bakra. Boje su zlata, ali nešto deblji. Zbog povećane težine i čvrstoće (ne pucaju lako kao zlatni) njihovo je nanošenje jednostavnije od prethodnog. Može se raditi i rukama, a višak se jednostavno otkine. Ta se pozlata takođe polira trljanjem vatom, ali se pri tom gubi mnogo više listića.

Ono što na ornamentu nedostaje može se nadoknaditi nekim lako oblikojućim materijalom. Pri tom je važno da bude pogožen oblik koji nedostaje, a pozlata će ionako prekriti boju umetka. 

Kada je pripremljena podloga za pozlatu dovoljne lepljivosti, nanosićemo listiće. Nožem ćemo ih na kožnoj podlozi rezati na potrebne veličine

Najbolji efekat pozlate srebrnom i bronzanom prašinom ne dobija se njihovim premazivanjem, već stvaranjem uslova da se one nanose na lepljive podloge. Time se kasnije postiže verni izgled metala. Stoga na podlogu od mixtiona (ili laka) u debelom sloju četkicom nanosimo suvu bronzu ili srebro te utiskujemo i poliramo sa vatom. Kako bronza oksidira, nakon poliranja je treba zaštititi premazivanjem svetlim šelakom. Pozlaćuje li se odjednom više predmeta, dobro je od srebrne prašine, prekrivanjem gazom, zaštititi disajne organe.

Površina okvira pokriva se debelim slojem listića. Eventualni propusti mogu se naknadno pokriti otkinutim delovima listića.

Metalni se okviri mogu pozlatiti nakon prethodne zaštite protiv korozije, antikorozivnom bojom. Nakon dva premaza boje nanose se tri premaza šelaka te potom mixtion ili lak kao što je opisano.

Pri obnovi delimično oštećenih pozlata treba ispitati materijal, kako bismo upotrebili isti. Osim vizuelno, to se može učiniti hemijski. Tako kap sone kiseline otkriva da li je pozlata izvedena zlatom ili nekom drugim metalom. Naime, kiselina pocrnuje zlato.

Zlato se za podlogu veže čvrstim utiskivanjem vatom. Trenjem mu se zatim izvlači sjaj. 

Okvir možemo pozlatiti i bronzom u prahu. Ona mora biti suva i nanosi se četkicom u debljim slojevima

Kao i kod ostalih pozlata, bronza se prvo utiskuje vazom a zatim trljanjem postiže visoki sjaj.

Bronzom i srebrom u prahu mogu se pozlatiti i vrlo složeni ornamenti različitih okvira. Pri tom nije bitan materijal od kojeg je izrađen okvir. Na primer. verujemo da nije lako pogoditi kako su ova dva okvira od plastičnih smesa

Priredila: Ana Jovanović