Planiranje vrta i predlog za izgradnju kamenjara

Preuzeto iz časopisa SAM

Izgradili ste kuću, svejedno gde, u gradu ili na selu, u brdima, ravnici, kraj mora ili jezera  (potoka) i sve je u redu, osim jedne na oko sitnice, praznog prostora oko kuće. Pre njegovom uređenju već se na početku dvoumimo između želja i mogučnosti, ekoloških uslova, estetskih aspekata i običaja sredine. Sve te elemente treba prilagoditi ekonomskim mogućnostima izdradnje i održavanja, da bi nam vrt bio zaista od koristi odnosno da bi poboljšali stanovanje, pružili ugodan boravak, a i korist, ukoliko odlučimo da u delu dvorišta posadimo voćke ili pvrće.

Kao što vidite, uređenje i nije tako jednotavno, jer zahteva mnogo više znanja i umeća, nego sto se to čini. Stoga pođimo od početka. Ispravno je samo ako kuću i dvorište uporedno projektujete kako bi se prostor najracionalnije iskoristio i greške svele na minimum. Na taj način možemo postići da boravak u kući i vrtu bude sinteza našeg shvatanja života a ne nešto što unosi nesklad i podvojenost, što stvara samo probleme.

Ako nam postane teret, vrt je osuđen na zapuštenost. Slična mu je sudbina i ako ga shvatimo samo kao ukras kuće, bez svega onoga što pruža ugodnom stanovanju. Tada obično čeka bolje dane, kao sav ostali luksuz, posebno u nedostatku vremena. Ako ga i uradite, u vremenskom ili financijskom škripcu verovatno ćete ga zapustiti, kao što smo zapustili i brojne perivoje u svim našim sredinama.

Dakle, vrt ili perivoj mora postati potreba odrežene sredina, jer u suprotnom budućnost mu bas i nije sjajna.

Projektovanje vrta

Osiguranje podloge

Pre projektovanja vrta svakako treba osigurati podlogu. Ukoliko je nemate, možete je uraditi i sami, ali sigruno neće biti tako precizna kao geodetska podloga. Nacrt, pa i obična skica uštedeće vam mnogo truda, grešaka, lutanja, promašaja, privremenih ređenja, a time i troškova. Lakše je greške ispravljati na papiru, nego u prirodi.

Podloga neka bude u srazmeri 1:50 ili 1:100 što znači da svakih 50cm u prirodi na skici (na crtežu)  zauzima 1cm, odnosno, kod srazmere 1:100, 1m u prirodi odgovara 1cm na skici (crtežu).

Podaci o ekološkim i subjektivim elementima

Zatim skupite sve podatke o klimi i mikroklimi, tlu, nadmorskj visini, uticaju okoline na vrt (susedne zgrade, promet, odnos ljudi...).  Sve te elemente koji utiču na rast biljaka zovemo ekološki uslovi, odnosno uslovi sredine.

Stanišni uslovi diktiraju nam osnovne smerove oblikovanja perivoja. Na primer, ako je teren izložen buri (hladan) nećete saditi bilje osetljivo na hladnoću.

Na plitkom kamenitom tlu sve vrste koje zahtevaju kvalitetnije tlo, nece dugo opstati kao sto su: grmovi, lukovice, ruže, trajnice, tratina i brojna stablašice, naravno ovo sve važi ukoliko ne nanesete veci sloj zemlje. Ako nema dovoljno količine vode, onda je pogodno da se uzgaja autohtono bilje, tj. kserofitne vrste. Jaka zasena od okolinih objekata diktira sadnju biljaka kojima pogoduju ovakvi uslovi.

Određivanje vrste bilja za vrt, ograde i stepenica

Na redu je razrada koncepcije vrta tj. prilagođavanje želje mogućnostima na temelju objektivnih ekoliških uslova koje smo već opisali i subjektivnih elemenata (slobodno vreme, ekonomske mogućnosti, tehnika rada, mogućnost održavanja, znanje i umeće). Zato nastojte da vam vrt bude lep, skladan ali i što jednostavniji za održavanje. Drugim rečima, posadite što više grmova i stablašica, da vam se odmor ne pretvori u umor. Ako pak vrtu možete posvetiti više vremena, to će biti višestruko nagrađeno zadovoljstvom i uživanjem u samom vrtu.

Kad ocenite mogućnost razradite vrtne površine, najpre ih ogradite, a zatim s obzirom na nagib zemljišta odlučite se za zidove i stepenice. U zavisnosti od veličine vrta odredite i mesto za odmor i eventualno bazen. Zatim razmestite biljne skupove tj. visokom, nisko i prizemno rastinje. Pri tome odredite i koje tačke treba sačuvati, od čega treba izolovati efekte koje želite postići, te kako ih povezati stazama i puteljcima. Uz puteljak možemo postaviti koju klupu i instalacije (lampe), ako zato imamo mogučnosti i potrebe.

Izbor biljnih vrsta je najosetljivija faza pri projektivanje vrtam jer svaka biljka treba ispunavati ekološke, funkcionalne i estetske kriterijume. To znači da može dobro upevati na odredjenom mestu, da je usklađen sa ambijentom te da ima određenu namenu.

Lep vrt znači da je postignuto jedinstvo unutrašnjeg i spoljneg prostora, da su pogođene mere (veličina, oblik i boje), da su svi elementi u ravnoteženi, odnosno da je vrt usklađen. Dakle, isto kao i kod drugih grana likovne umetnosti, samo što tu koristimo žive oblike, koji su dinamični, s obzirm na vreme, dan-noć, godišnje doba i starenje, a uvek bi morali biti lepi i privlačni.

To nije lako postići. Uzmimo za primer pročelje zgrade. Hteli bismo ga delom sakriti, omekšati. Šta odabrati? Puzavicu, grm ili stablašicu.

Puzavica traži potporu. Ako se penje sama, uza zid može lako privući razne insekte i sitne životinje. Grm je malih dimenzija. Stablašica je bolja. Ali ako je u blizini instalacija (vodovodne cevi ili sl.) stablašica će je brzo obrasti i začepiti. Da li će nam zakloniti sunce? Ili ugroziti okolni prostor i vizure, šta će biti kad odraste jer brojne stablašice granama i krošnjom ugrožavaju kuću i krov. Zato treba dobro razmislitit i naći najpogodnije rešenje.

Nekoliko praktičnih saveta:

●najbolju zvučnu izolaciju postići ćete sadnjom zelene ograde

●neugledne zidove, osobito betonske, sakrijte penjačicama, a susedne zgrade stablašicama ili grmovima.

●ulazak u kuću neka bude atraktivan, kao i prostor vrta gde najradije boravite.

●bilje koje ste zatekli na tlu nastojte sačuvati i ukomponovati s ostalim zelenilom. Isto tako sačuvajte po koju prirodnu stenu. Oplemenite je puzavicom ili sukulentom (kaktusom) i postići ćete vrlo lep efekat

●pripazite da prostor bude u više nivoa, da vrt buja, da ima više dimenzija.

●obratite pažnju na boje. Mnogi su parkovi i vrtovi jednobojni a to nije efektno

●naša priroda obiluje mirnim (hladnim) bojama: zelene livade, šume, kamen. Tople boje, žuta i crvena odlučno se uklapaju u tu sredinu i oživljavaju vrt. Bojom se postižu i mnogi optički efekti. Svetlim bojama vizuelno se uvećava prostor, dok ga jarke boje smanjuju. Igrom boja, odnosno sadnjom svetlijeg bilja možete postići optički efekat povećanja vrta

●ako je vrt mali ne sadite previše boja jer ćete još više smanjiti prostor. Ne gušite kuću visokim rastinjem, otvorite vizure pa še perspektiva i prostor izgledati veći.

KAMENJARA

Vrtne žandinjerice sa jednogodišnjem cvećem, lukovicom, ružama kao i cvetajuće grmlje imaju svoj ustaljeni ritam cvetanja i propadanja. Koliko se god trudili i vešto sastavili rane srednje i kasno cvatuće vrste, neizbežna su bezcvetna razdoblja i prazna mesta u žandinjerama. U kamenjari je sve drugačije. Ona je puna dinamike. Uvek se nešto novo događa. Kraj cvetanja jedne vrste izmenjuje se početkom cvetanja ili listanja druge vrste ili sa punim cvetanjem treće vrste. Sve to u razdoblju od najranijeg proleća pa sve do kasne jeseni. Naravno, ukoliko se sortiment bilja na taj način uskladi i rasporedi.

Upravo je neverovatno kako su velike mogućnosti kreacije na tako malom prostoru, koliko se raznolikosti može postići na jednom mestu. Kamenje i bilje se može složiti na razne načine. Isto tako kamenjaru možete svake godine ponovo dopunjavati sadnjom novih vrsta bilja i postizati nove cvetne efekte. Kamenjara nema shemu, redosled ili raspored... Upravo taj „namerni nered“ i raznolikost boja i oblika daje joj posebnu draž i čini je tako omiljenom i atraktivnom.

Iako je kamenjara dobila ime po kamenju od kojeg je napravljen kostur, kamen nije najvažniji element niti to sme biti kao ni samo bilje.

Najvažniji element je zapravo, usklađenost boja i oblika kamena i bilja! A to je problem ukusa i veštine onoga ko gradi. Za to ne postoji određen šablon niti shema. Radimo sledeći svoje ideje, želje i kreativnost. Da biste u tome uspeli u potpunosti, pre pravljenja kamenjare, treba upoznati bar osnovne biljne vrste koje ćete upotrebiti, tako da odmah pri postavljanju nekog kamena planirate koje bilje i na koje mesto pored tog kamena želite posaditi. Dakle, već tada počinjete usklađivati odnos kamenja i bilja, boje i oblika.

Tokom pravljenja kamenjare moramo imati na umu da o uloženom trudu, strpljenju i umešnosti zavisi funkcionalnost i izgled. Nemojmo saditi na brzinu i neplanski, jer će nam u skoroj budućnosti kamenjara predstavljati veliki problem i zadavati muke, da ne govorimo o tome koliko će nam teško biti kad vidimo kako nismo postigli onaj efekat koji smo želeli.

Kada smo zavrsili sa izradom kamenjare tj. kada smo učvrstili kamenje, zasadili višegodišnje i ostalo bilje, preostaje nam briga oko održavanja. Ma koliko dobro pripremili mesto za sadnju, korov je neizbežan. Zato ga treba pravovremeno odstraniti. Isto tako zemlju treba povremeno prehranjivati, malo pođubriti i ukoliko je potrebno zalivati. Još jednu stvar moramo imati na umu, ne smemo biti nestrpljivi i očajavati ukoliko već nakon godinu-dve ne dobijamo željeni izgled. Za razvoj svakog živog  bića potrebno je vreme pa tako i za bilje. Ono ne može rasti i razvijati se u skladu sa našim željama, već po određenim biološkim zakonima. Međutim, to ne znači da ne možemo uticati na rasti i razvoj. Adekvatan izbor supstrata, raspored kamenih blokova, kako bi se omogućilo sto bolje iskorišćenje kišnice, izborom bilja za određeno podneblje, dobro pripremom sadnog mesta, sadnjom, količinom zasađenog bilja i na kraju dobro i adekvatnom negom i te kako možemo uticati na rast bilja. Ukoliko su svi ti uslovi ispunjeni, nema razloga ni straha da nećemo već nekoliko godina nakon pravljenja imati onakvu kamenjaru kakvu smo zamislili i želeli.

U kamenjaru se sadi nisko ili puzeće bilje tj. ono koje se razvija u širinu. Takvo bilje koristi se zato što uglavnom odgovara rustikalnom izgledu kamenjare koji podseća na planinski pejzaž. Visoke stablašice ne dolaze u obzir za kamenjaru, osim za pozadinu gde najviše odgovara crnogorica..

Imajući u vidu da je kamenjara jedan od dominirajućih elemenata u vrtu treba joj naći adekvatno mesto. Poželjno je da bude uočljiva i izvodljiva iz raznih delova vrta, terase ili bilo kog drugog prostora na kojem se u toku leta boravi, da je na sunčanom mestu sa dosta vode. Prema tome, ako već nemate prirodne uslove (već postojeće stene ili kamenje) i ako kamenjaru izvodite ispočetka tada se ona može smestiti npr. uz podignutu terasu, uz vrtni bazen, uz ćosak sa pozadinom od crnogorice ili na nekom drugom mestu u zavisnosti od uslova u pojedinim vrtovima. Vrlo često se u pozadini kamenjare nalazi tamna crnogorica tako da žive boje cvetajućih vrsta dođu više do izražaja. Međutim ne mora se samo takvo drveće saditi u njonoj blizini. Mogu to biti i biljne vrste specifičnih oblika npr. stupaste, stožaste, kuglaste, žalobne... Naime, i kamenjara se mora, kao i ostali vrtni elementi podrediti određenoj kompoziciji vrta. Ukoliko je kompozicija vrta nemirna i raznolika i kamenjara će biti takođe.

Priprema tla

Kada je reč o vrsti tla na kom se kamenjara izvodi, opet polazimo od prirodne kamenjare. Kod nje je potrebno samo na pojedinim mestima popuniti prazna mesta plodnom zemljom, a postojeću podlugo očistiti od korova, posuti kompostom, supstratima ili zrelim stajskim gnojem pa prekopati. Kada se kamenjara izvodi u celosti, tada se na dno stavlja drenažni sloj od šljunka, opeke ili tučenog kamena. Zmlje treba biti plodna i rastresita. Ponekad je  treba izmešati sa organskim gnojem i peskom.

Što se tiče same plodnosti tla za kamenjaru, vrlo je teško odlučiti se za savet da tlo mora biti jako plodno. Zašto? Biljne vrste u kamenjaru su uglavnom pokrivači ili jastučastog oblika i brzo se šire. Ukoliko je tlo jako plodno to širenje  će biti ubrzano pa će biljke trebati, pogovotu ako se ne zasade na potreban razmak, presađivati. Prema tome, tlo treba biti plodno i rastresito, ali ne treba preterivati. Tim biljkama, koje su praktično izolovanje od matice zemlje, je više potrebno dobra količina vode nego prebogato zemljište. Stoga treba uskladiti plodnost tla, potrebu za vodom i razmak sadnje za pojedine vrstu.

Paleta biljnih vrsta koje se mogu koristiti zaista je veliko. To mogu biti lukavice, gomoljasto bilje, jednogodišnje i višegodišnje zimzeleno i listopadno patuljasto drveće i grmlje. Npr.

● Kamenita trava (Alyssum saxatile) naravno do visine 15 do 30cm, razmaka 30 do 40cm. Zimi listovi ne opadaju, nema preterane zahteve za vrstom tla.

● Šumarica (Anemone) narastu od 20 do 40 cm visoke i 20 do 30 cm širine. Mogu uspevati i u senovitim delovima.

● Babina svila ( Armeria maritima) stvara pokriv visine od 150do 20cm. Ponekad moze da cveta i celo leto, do kasno u jesen.

● Plavi jastučac ( Subrieta) je jastučasti pokrivač koji narasta 15 do 25cm visine a jedna je od najprimenljivijih vrsta u kamenjarima. Treba oprezno čistiti korov oko nje jer ima vrlo nežno i plitko korenje

● Karpasti zvončić naraste 20 do 40cm promera 15 do 25cm

● Rožac narasta od 5 do 10cm. Podnosti jaku kišu, listi zimi ne opadaju

● Karanfili stvaraju pokrov visine 5 do 40cm. List ne opada zimi

● Sunčanica stvara široke grmove visine od 10 do 20cm lepih boja

● Snežak je uobičajen stanovnik kamenjara. Dobro podnosi sušu i različita tla. Naraste 10 do 20cm visoko a 20 do 30cm široko

● Gorski mak raste 10cm visoko, uspeva u senci

● Zvezdasta mahovina narasta nekoliko cm., može se zgodno iskoristiti kao zamena za travu.

● Kamenika dostiže visinu od 5 do 30cm, cveta belo, žuto, ružicasto i tamnocrveno.

● Majčina dušica cveta belo ili crveno i stvara velike i lepe jastuke

● Javor zeleni i crveni lepezasti je omiljena vrsta ljubitelja vrtne umetnosti. Imaju jako nazubljenje nežne cvetove. Zeleni javor na jesen menja boju lista od žute do crvene.

● Vres je takođe jedan od čestih i nezaoblizanih bilja koje se koristi. Mogu narasti od 20 do 30cm. visine i jako se rašire. Cvetovi su beli, roze, ljubičasti ili crveni.

● Žutika ( Genista lydea) je nizak i širok grm, cveta žuto, nema posebne zahteve za tlo i podnosi i najveću sušu.

● Smreka je konična smreka, polako raste uvek ima koničnu formu, osim ako strada od crvenog pauka.

● Smreka plava kuglasta je kao i omorika patuljasta te smreka gnjezdasta, čest je vrtni iventar samo velikih zaljubljenika u vrt i prirodu.

● Tuja patuljasta je kao i navadena vrsta svreke jedna od vrtnih dragulja.